U ovoj lekciji pričaćemo o perfektu u nemačkom jeziku, kako se gradi i kad se upotrebljava, takođe ću vam objasniti kad se upotrebljavaju pomoćni glagoli haben ili sein , što je veoma važno za građenje perfekta. To mnogima pravi velike probleme, i najteže je odrediti kad se upotrebljava haben, a kad sein. I zato idemo korak po korak. 
SADRŽAJ
Šta je to perfekt u nemačkom jeziku?
Kako se gradi perfekt u nemačkom jeziku?
Kako se gradi particip II
Pomoćni glagol sein i glagoli kretanja
Kako se gradi perfekt sa haben
Šta je to perfekt u nemačkom jeziku?
Perfekt je jedno od najvažnijih vremena u nemačkoj gramatici. Gotovo uvek se koristi kada govorimo o prošlosti. Kao i u mnogim drugim jezicima to je složeno vreme, a to znači da se formira pomoću pomoćnih glagola i participa II.
Pomoćni glagoli za građenje perfekta su haben i sein. U osnovi, pomoćni glagol sein se koristi uz glagole kretanja i promene stanja, a haben sa svim ostalim glagolima.
Ali šta to tačno znači? Navešćemo primere, da vidimo kako to izgleda:
Lina je napravila kolač. Perfekt je obeležen crvenom bojom, kao i kod nas sastoji se iz dva dela.
Pomoćni glagol dolazi na drugo mesto, a particip II na poslednje.
Upotrebili smo pomoćni glagol haben, jer glagol machen ne izražava kretanje, jeste da se krećemo dok pravimo kolač, ali ne misli se na to kretanje na odredjenom, zatvorenom prostoru nego u smislu kretanja od jednog mesta do drugog mesta, kao što to radi Mateo.
Detaljnije ću ovo objasniti nešto kasnije.
Mateo je jutros trčao. Ovde je perfekt iz dva dela, ali ovaj put sa pomoćnim glagolom sein, jer glagol laufen izražava kretanje.
Kliknite na:
Gramatika Sadržaj
Kako se gradi perfekt u nemačkom jeziku?
Hajde da još malo dublje uđemo u tematiku. Rekli smo korak po korak. Perfekt se gradi od prezenta pomoćnih glagola haben i sein i participa II , još se naziva i particip perfekta:
- Haben i sein imaju ovde ulogu pomoćnog glagola i nemaju značenje, kad se upotrebljavaju samostalno itekako imaju svoje značenje. Ovde služe samo za gradjenje perfekta. Oba glagola se upotrebljavaju u PREZENTU, menjaju se po licima i u glavnoj rečeni stoje na DRUGOM mestu.
- Glavni glagol u rečnenici stoji u PARTICIPU II, nikad se ne manja i obavezno se u glavnoj rečenici nalazi na KRAJU rečenice.
Da vidimo kako to izgleda u praksi, ovde imate tabelarni prikaz kako se pomoćni glagoli menjaju po licima i glavni glagol u participu II, koji ostaje nepromenjiv. Imamo dva primera: glagol lernen i glagol kommen. Lernen je pravilan, a kommen nepravilan glagol:
Kako se gradi particip II?
Ovako se gradi za pravilne glagole:
Dajem dva primera zbog (e):
machen = ge+ mach + t
arbeiten = ge+ arbeit + et
Kod pravilnih glagola onova se NIKADA ne menja. Kao što vidite ispred nepromenjene osnove dodajemo prefiks ge- , a iza osnove dodajemo nastavak (e)t.
Kad se upotrebljava -et, a kad samo -t, zavisi od toga na koje slovo se glagolska osnova završava, o tome možete pročitati u lekciji: Prezent Pravilnih Glagola u Nemačkom Jeziku (Regelmäßige Verben), podnaslov: Izuzeci kod konjugacije pravilnih glagola.
Ovako se gradi za pravilne glagole:
Evo dva primera nepravilnih glagola, kod jednog je osnova promenjena, kod jednog nije:
gehen = ge + gang + en
kommen = ge + komm + en
Kod nepravilnih glagola onova se uglavnom menja. Isto kao i kod pravilnih, dodajemo na osnovu prefiks ge- , a iza osnove dodajemo nastavak – en. Najbolje rešenje je da ih naučite napamet.
Ovde imate listu nepravilnih glagola podeljenih po grupama.
Ovde sam ukratko objasnila kako se gradi particip II za pravilne i nepravilne glagole, ali ako želite da saznate kako se gradi partizip II i za druge vrste glagola možete saznati u lekciji Particip II.
Pomoćni glagol sein i glagoli kretanja
Glagoli kretanja su na primer: laufen (trčati), gehen (hodati), fahren (voziti,putovati), rennen (trčati), springen (skakati), fliegen (leteti), … .
Dakle, glagoli koji opisuju kretenje od jednog mesta do drugog. Te glagole zovemo još intranzitivini ili neprelazni. To znači da ne mogu imati dopunu u vidu objekta (uz sebe ne mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga).
Ako želimo da sa ovim glagolima formiramo perfekt, onda moramo pomoćni glagol sein da upotrebimo na drugom mestu u rečenici i to u odgovarajućem licu i naravno odgovarajući glagol u participu II, koji se nikad ne menja i koji obavezno smeštamo na kraj rečenice.
Na primer: Ich bin nach Hause gegangen.
Ipak neki glagoli kretanja mogu da grade perfekt sa oba pomoćna glagola, i sa haben i sa sein. To su na primer glagoli: schwimmen i joggen.
Ali ako se u rečenici nalazi prilog za mesto, tj prilog koji ukazuje na neki pravac, onda taj glagol može da ide u perfektu samo sa sein.
Na primer:
Ich habe geschwommen./Ich bin geschwommen. (Plivao sam.)
ALI: Ich bin zum Ufer geschwommen. (Plivao sam prema obali.)
Ich habe gejoggt. /Ich bin gejoggt. (Trčao sam.)
ALI: Ich bin durch den Wald gejoggt. (Trčao sam kroz šumu.)
Svi primeri su ispravni. Ipak varijanta sa haben se manje upotrebjava.
Kako se gradi perfekt sa haben?
Većina glagola gradi perfekat sa haben. Navešću precizna pravila kad možemo da upotrebimo glagol haben u perfektu:
▪ svi tranzitivini glagoli grade perfekt sa haben.
Tranzitivni glagoli zahtavaju objekat u akuzativu. Tako da uvek možete sebi postaviti pitanje KOGA? ili ŠTA?
Na primer:
Ja čitam knjigu. – KOGA ili ŠTA ja čitam? Isto tako je i na nemačkom. U većini slučajeva se nemački i srpski poklapaju kad su tranzitivni glagoli u pitanju.
Evo primera i na nemačkom:
PREZENT: Ich lese ein Buch.
Was liest du? – Ein Buch.
Šta čitaš? – Jednu knjigu
PERFEKT: Ich habe ein Buch gelesen.
Sad znamo da glagol lesen zahteva objekat u akuzativu jer smo to proverili pitanjem Koga? ili Šta?. Sa upitnom reči Koga? postavljamo pitanja za živa bića, a sa Šta? za stvari. Ali to već znate iz srpskog.
▪ svi modalni glagoli ukoliko ih uptrebljavamo same u rečenici.
Na primer:
Ich habe zum Arzt gemusst. (Morao sam da idem kod doktora.)
Ali ako ih upotrebljavamo sa još jednim glagolom, onda moramo upotrebiti DVA INFINTIVA.
Na primer:
Ich habe am Sonntag arbeiten müssen. (Morao sam u nedelju da radim.)
Iako u govornom jeziku možete čuti i varijantu sa participom II.
Na primer:
Ich habe am Sonntag arbeiten gemusst.
▪ svi refleksivni tj. povratni glagoli: sich freuen, sich ärgern …
▪ svi bezlični glagoli: es hat geregnet, es hat gedonnert …
▪ mnogi intranzitivni glagoli: schlafen, helfen, …
Ukoliko sam nešto izostavila, a interesuje vas, rado ću vam odgovoriti i objasniti.
Pogledajte još:
Prezent
Pravilni glagoli
Preterit
Pluskvamperfekt
Futur I
Futur II
Modalni glagoli
Imperativ
Pomocni glagoli
Odvojivi i neodvojivi prefiksi
Bis zum näschsten Mal!
Comments are closed