Modalni Glagoli u Nemačkom jeziku / Jednostavno i Lako /Modalverben

U ovoj lekciji ćete naučiti sve što treba da znate o modalnim glagolima u nemačkom jeziku. Kako se grade, gde stoje u rečrnici, šta znače, kad i kako se upotrebljavaju.

Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!

SADRŽAJ

Modalni glagoli u nemačkom jeziku – šta sve treba da znate o njima?
Kako se modalni glagoli konjugiraju?
Modalni glagoli u preteritu
Šta znače modalni glagoli?
können
mögen
müssen
sollen
wollen
dürfen
Modalni glagoli i red reči u rečenici
Prezent/Preterit
Perfekt

Modalni glagoli u nemačkom jeziku – šta sve treba da znate o njima?

Modalne glagole učimo na nivou A1.  Ima ih 6 u nemačkom jeziku i mnogo su važni a i korisni za osnovnu konverzaciju.

Da vidimo najpre koje značenje imaju ovi glagoli:

dürfen – smeti
können – znati, moći, umeti
müssen – morati
mögen – voleti, mariti
wollen – hteti
sollen – smeti

Ovo izgleda lako i jednostavno, ali ipak moramo još par sitnica objasniti. Posle toga ćemo moći sa lakoćom da ih koristimo.

Šta je još važno da shvatimo, kad su u pitanju modalni glagoli u nemačkom jeziku?
Modalni glagoli zapravo pokazuju KAKO se vrši radnja ili stanje, to jest ukazuju na mogućnost, neminovnost, želju ili nesigurnost njihovog izrvšenja.

Na primer:
1.Ich kann heute Nachmittag mein Zimmer aufräumen. ( Danas popodne mogu da pospremim moju sobu.)
2.Ich muss heute Nachmittag mein Zimmer aufräumen. ( Ja moram danas popodne da pospremim svoju sobu.)
3.Ich will heute mein Zimmer aufräumen.(Ja hoću da pospremim svoju sobu.)
4.Ich möchte heute mein Zimmer aufräumen.( Ja želim da pospremim svoju sobu.)

Modalni glagoli mogu da stoje sami u rečenici.
Na primer: Er muss zum Arzt.

Međutim, uglavnom stoje sa još jednim glagolom u rečenici.

Na primer:
Mia kann Gitarre spielen.
Marko muss zum Arzt gehen.

Kako se modalni glagoli konjugiraju?

Prezent modalnih glagola.

Neka važna pravila koja treba da upamtite a koja vam mogu pomoći pri učenju.

  • Modalni glagoli su nepravilni: ich darf , wir dürfen
  • U jednini nemaju Umlaut: ich darf, du darfst, er darf
  • 1. i 3. lice jednine je isto: ich darf – er darf
  • 1 i 3. lice množine je isto: wir können – sie können

Modalni glagoli u preteritu

Modalni glagoli u preteritu. Šta je za njih karakteristično:

  • nemaju Umlaut (dve tačkice na a, o, u = ä, ö, ü)
  • na osnovu modalnih glagola dodajemo nastavke: -te, -test, -te, -ten, -tet, -ten
  • 1. i 3. lice jednine je isto: ich konnte – er konnte
  • 1. i 3. lice množine je isto: wir konnten – sie konnten
  • mogu da stoje sami u rečenici: Er musste zum Arzt.
  • uglavnom stoje sa još jednim glagolom u rečenici: Er musste zum Arzt gehen.
  • upotrebljavaju se u govornom jeziku umesto perfekta

Šta znače modalni glagoli?

Gore smo ih preveli već i pitate se šta tu ima još da se dodaje. Moramo razjasniti još neke finese. Meni su one mnogo značile pri učenju, verujem da će i vama pomoći. Pa da vidimo koje su to finese:

können

Glagol können  ima tri značenja: ZNATI, MOĆI, UMETI

Znati:  Ich kann Deutsch (sprechen).
Moći:  Kannst du mir helfen?
Umeti: Ich kann Ski fahren.

Können ima i značenje dopuštenja ili zabrane. U ovoj varijanti können odgovara modalnom glagolu dürfen, pri čemu dürfen  jasnije izražava značenje dozvole ili zabrane, dok se können često može prepoznati samo kroz kontekst.

Primer za zabranu:

Sie können hier nicht rauchen.     (Ovde se ne može/ sme  pušiti ovde.)
Sie dürfen hier nicht rauchen

Primer za dozvolu:

Sie können jetzt reingehen.  (Možete/ Smete ući sada.)
Sie dürfen jetzt reingehen.

mögen

Mögen se uglavnom koristi kao glavni glagol. Povezuje se sa objektom u akuzativu, koji može se odnosi na lice ili stvar:

Ich mag Jazz. ( Volim džez.)
Ich mag Jan. ( Jan mi se sviđa.)

Modalni glagol MÖGEN ima dva značenja:

1. voleti nešto
2. imati želju da se nešto uradi ili da  se nešto ili neko dopadne.

Prvo značenje se uglavnom izražava sa mögen , a drugo sa möchten.

Ich mag Schockolade sehr gern. (Mnogo volim čokoladu.)
Ich möchte noch ein Stück Schokolade. (Ja želim još jedan komad čokolade.)

U prvoj rečenici smo iskazali da volimo čokoladu, to nije samo trenutno. A u drugoj rečenici želimo trenutno jedno parče čokolade.

Prošlo vreme glagola möchten.

  1. Möchten je oblik modalnog glagola mögen u konjunktivu II , i izražava u prezentu želju.    
  2. Ali ako se želi izraziti u prošlom vremenu, onda se bira modalni glagol wollen.
    Primeri:
    Ich möchte nach Italien fahren. (Ja želim da putujem u Italiju.)
    Ich wollte nach Italien fahren. (Ja sam želela da putujem u Italiju.)

    Obe rečenice izražavaju želju, samo prva opisuje sadašnjost, a druga prošlost.
  3. Modalni glagol wollen takođe izražava želju, ali je u prezentu ta želja sa wollen jača, intenzivnija, mi zapravo hoćemo nešto, međutim kad upotrebljavamo ovaj glagol delujemo manje učtivo:
    Ich möchte mit dir sprechen.( Želim da razgovaram sa tobom.)
    Ich will mit dir sprechen. (Želim/Hoću da razgovaram sa tobom.)
    U drugoj rečenici je izražena jača želja.
  4. Möchten se takođe može koristiti kao glavni glagol u značenju ljubazne želje.  Onda se kombinuje sa objektom u akuzativu ili dass-rečenicom.
    Eva möchte ein Glas Wasser.
    Eva möchte, dass du sie besuchst.

müssen

Müssen iskazuje OBAVEZU ili NEOPHODNOST:

Er muss lernen. Er hat morgen eine Prüfung.(Mora da uči. Sutra ima ispit.)

Pored toga, modalni glagol müssen se koristi za izražavanje zahteva. U ovoj varijanti müssen se može zameniti sa sollen.
Du musst deinen Chef anrufen. ( Moraš pozvati svog šefa.)
Du sollst deine Chefin anrufen. ( Treba da pozoveš svog šefa.)

Ovde se ipak mora istaći da müssen intenzivnije izražava zahtev.

Umesto müssen može se upotrebiti brauchen , ali samo ukoliko se müssen upotrebljava sa negaciom ili ograničenjem:

nicht/ nur  müssen

Er muss das nicht machen.
Er muss mich nur anrufen.

nicht/ nur  brauchen  + zu
Er braucht das nicht zu machen.
Er braucht mich nur anzurufen.

Müssen može da se upotrebljava i samostalno u rečenici, bez glavnog glagola:
Ich muss jetzt los. ( Moram sad da idem.)

sollen

Sollen upotrebljavamo da bismo izrazili NAREDBE OD STRANE DRUGE OSOBE, pomoću sollen mogu se dati i SAVETI:

Du sollst mehr an die frische Luft gehen.
Du sollst dein Fahrrad nicht im Hof abstellen.

Ova naredbe zvuče veoma ozbiljno – kao  naređenja. Međutim, ako koristite „sollen“ u konjunktivu II, naredba postaje dobar savet:
Du solltest mehr an die frische Luft gehen. („solltest je sollen u konjuktivu II = ovde savet zvuči ljubaznije)
Du solltest dein Fahrrad nicht im Hof abstellen.

wollen

Glagol wollen izražava ŽELJU, MOLBU takođe, a pomoću njega možemo da iznosimo i PLANOVE. tu onda može biti zamenjen sa möchten:

Ich will eine Cola trinken.
Willst du mal meine Pizza probieren?
Ich möchte gerne eine Cola.
Am Wochenende wollen wir ins Schwimbad gehen.

Wollen zvuči prilično odlučno i možda previše strogo u određenim situacijama.Zato se učtivi zahtevi i želje izražavaju pomoću glagola möchten:

Ich möchte gern eine Cola.
Ich möchte bitte ein Bier.

Često se upotrebljava i fraza: Ich hätte gern eine Cola/ ein Bier.

dürfen

Dürfen se upotrebljava da se izrazi DOZVOLA ili ZABRANA:

Zabrana: Hier darf man nicht rauchen.
Dozvola: Du darfst jetzt gehen.
Traženje dozvole: Darf ich Sie etwas fragen?

Kliknite na:
Gramatika Sadržaj

Modalni glagoli i red reči u rečenici

Prezent / Preterit

I u prezentu i u preteritu je red reči sa modalnim glagolima isti. Modalni glagol dolazi na drugo mesto u rečenici i to u licu, a glavni glagol se nalazi na kraju rečenice, u infinitivu.

Ich muss hier mein Handy ausmachen.
Du darfst hier nicht telefonieren.
Hier muss man leise sprechen.
Ich wollte Medizin studieren.
Ich musste aber  als  Krankenschwester arbeiten.

Drugo mesto u rečenici ne znači i druga reč. Na primer:

Meine Schwester will in Spanien studieren.

Will je treća reč u rečenici, ali zauzima drugo mesto, jer meine Schwester je grupa reči koja je spojena u jednu pojmovnu celinu i prosto idu zajedno kao jedan pojam.

Perfekt

Rečenice sa modalnim glagolima oblikuju se nešto drugačije u perfektu, nego što je to slučaj samo sa običnim glagolima.  Nema participa II. Ovde dobijamo zapravo dva infinitiva.
Na primer:
Meine Schwester hat in Spanien studieren wollen.

Kao što smo ranije pominjali, modalni glagoli se uglavnom koriste u PRETERITU.
Zato ćemo jednostavno reći:
Meine Schwester wollte in Spanien studieren.

Da li želite da naučite još više? Ovde ćete naći i druge teme koje bi vas takođe mogle zanimati:

Prezent
Preterit
Perfekt
Pluskvamperfekt
Futur I
Futur II
Particip I i II
Glagoli sa odvojivim i neodvojivim prefiksom
Pomoćni glagoli sein, haben i werden
Nepravilni glagoli