Odredjeni i Neodredjeni Članovi u Nemačkom Jeziku

U ovoj lekciji ćete saznati sve o određenom i neodređenom članu u nemačkom jeziku, kako glase i zašto služe i kad se upotrebljavaju.

Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!

SADRŽAJ

Određeni član u nemačkom jeziku (Bestimmter Artikel)
Deklinacija odredjenog člana u nemačkom jeziku
Neodredjeni član (Unbestimmter Artikel)
Deklinacija neodredjenog člana u nemačkom jeziku
Upotreba člana u nemačkom jeziku
Upotreba neodređenog člana
Upotreba određenog člana
Kad član ne stavljamo ispred imenice

Član u nemačkom jeziku stoji ispred imenice i sa njom čini celinu. Sam se ne može upotrebiti, iako može svaku vrstu reči da pretvori u imenicu. On odredjuje broj i padež imenice, a ona njemu rod. Na naš jezik se ne prevodi. Postoje odredjeni članovi (der, die, das) i neodredjeni (ein, eine, ein) članovi u nemčkom jeziku.

Kliknite na:
Gramatika Sadržaj

Određeni član u nemačkom jeziku (Bestimmter Artikel)

Određeni članovi stoje ispred imenice i odredjuju rod, broj i padež imenice. Tako imamo:

der – član za muški rod u jednini

das – član za srednji rod u jednini

die – član za ženski rod u jednini

i

die – član za množinu, za sve rodove

Kod sledeće imenice der Mann, znamo da je ta imenica u:

• muškom rodu
• jednini i
• nominativu

U množini ova imenica glasi:  die Männer ( ä se čita kao otvoreno e).

Deklinacija odredjenog člana u nemačkom jeziku

Obratite pažnju na NOMINATIV i AKUZATIV. Namerno su stavljeni jedan ispod drugog, da bi se lakše uočile sličnosti i razlike. Samo se razlikuju u akuzativu muškog roda . U ovoj fazi učenja ta dva padeža i jesu najvažnija. Dativ, a pogotovo genitiv ćemo učiti kasnije.

Određeni član u dativu i akuzativu se često stapa s predlozima u kraće oblike:
an dem = am,
an das = ans,
bei dem = beim
in das = ins,
in dem = im,
zu der = zur,
zu dem = zum,
von dem = vom; 

U govornom jeziku su ovakva stapanja mnogo češća, tako možemo naići i na aufs, durchs, … .Do stapanja ne dolazi kad je predlog posebno naglašen:
Er geht zu der Bank in der Leberstraße.
( Ida na poštu u Leber ulici. = baš na tu određenu poštu).

Obavezno se stapa u stalnim izrazima, kao što su – durchs Ziel gehen ( kroz cilj proći), ins Schwarze treffen (u metu pogoditi), idt.

Neodredjeni član (Unbestimmter Artikel)

Neodredjeni član je  nastao  od odradjenog broja koji je izgubio naglasak. Tako imamo:
ein – za mučki rod
eine – za ženski rod
ein – za srednji rod

Deklinacija neodredjenog člana u nemačkom jeziku

Neodređeni član nema oblike za množinu, a njegova promena je sledeća:

Kao neodređeni član menjaju se prisvojne zamenice: mein, dein… i negacija kein.

Kliknite na:
Gramatika Sadržaj

Upotreba člana u nemačkom jeziku

U nemačkom jeziku imenice stoje uglavnom sa određenim ili neodređenim članom, njega može da zameni neka druga reč, kao na primer: pokazna, prisvojna ili upitna zamenica. Član može i da izostane, ali mnogo češće se upotrebljava. Postoje izvesna pravila koja mogu da pomognu u tome.

Neodređeni član stoji:

1. ispred imenica koje su prvi put spomenute.

Das ist eine Lampe. Die Lampe …

Imenicu Lampe smo prvi put spomenuli. To je (jedna/neka) lampa.  U nastavku pričano o određenoj lampi: Ta lampa…

2. uz one imenice koje označavaju nešto još nepoznato ili neodređeno.
Sie wollte mir ein Geschenk geben. ( Ona mi je želela dati polon.)uz one imenice koje označavaju nešto još nepoznato ili neodređeno.
Sie wollte mir ein Geschenk geben. ( Ona mi je želela dati polon.)

Mi ne prevodimo neodređeni član ispred imenice, ili ga prevodimo sa neki, zavisi od konteksta. Nećemo reći: Ona mi je želela dati jedan poklon.

Određeni član stoji:

1. uz imenice koje su već spomenute

Das ist eine Lampe. Die Lampe ist sehr modern.
(To je lampa. Ta lampa je veoma moderna.)

Kad smo imenicu prvi put spomenuli još je bila neodređena, ali ako smo nastavili pričati o njoj, sad već pričamo o tačno određenoj lampi, toj lampi i u nastavku upotrebljavamo odredjeni član, koji prevodimo na srpki sa taj, ta, to.

2. uz imenice koje se odnose na nešto konkretno:

Heute gehe ich in die Schule. (Danas idem u školu)

Ja idem u tačno određenu školu, ne bilo koju.

Kad član ne stavljamo ispred imenice (Nullartikel)

▪ Postoje situacije kad član uopšte ne stavljamo ispred imenice.

1. Tako na primer ispred gradova ne stavljamo član, isto tako ispred zemalja srednjeg roda. Postoji mala grupa zemalja muškog i ženskog roda, a neke su i u množini. Kod takvih zemalja koristimo član.

Na primer reći ćemo: Ich lebe in der Schweiz.( Švajcarska je ženskog roda.)
Ali ne možemo reći: Ich lebe in dem Deutschland. ( Nemačka je srednjeg
roda.)

• ispred kontinenata:
  Europa, Afrika, Australien, Asien und Amerika sind Kontinete.
• Ispred vlastitih imena, mada u govornom jeziku ćete često čuti određeni član ispred imena.

Ich heiße Tina.

• ispred i izvesnih izraza, imenica koje s glagolom čine celinu i poslovica:

Er arbeitet Tag und Nacht.

Bei Tag (po danu), bei Nacht (noću), bei Tisch (za stolom), nach Hause (kući), zu Hause (kod kuće)
Ich spiele Klavier.(Ja sviram klavir.)
Ich habe Hunger. (Gladan/na sam.)

Zeit ist Geld.(Vreme je novac.)

• Ispred imenica koje su u jednini imale neodređeni član:
  Mein Opa erzählt oft eine Geschichte.(Moj deda često priča jednu priču.)
  Mein Opa erzählt oft Geschichten.(Moj deda često priča priče.)
  
  
• Ispred materijala i supstanca kad se spominju u opštem kontekstu.

Ich kaufe noch Wasser.
Der Tisch ist aus Holz.

Pogledajte još:
Rod imenica
Množina
Deklinacija imenica
N-Deklinacija
Geografski pojmovi

Ako imate pitanja i nedoumica, ostavite komentar, rado ću vam odgovoriti.

Bis zum nächsten Mal!