Prilozi u Nemačkom Jeziku – Sve na Jednom Mestu/ Adverbien im Deutschen

U ovoj lekciji ćete saznati sve o prilozima u nemačkom jeziku. Prilozi su podeljeni po kategorijama, na priloge za mesto, vreme, način i uzrok.

Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!

SADRŽAJ

Šta su prilozi?
Koje vrste priloga postoje
Razlika između priloga i prideva
Mesto priloga u rečenici
Prilozi na početku rečenice
Prilozi u sredini rečenice
Komparacija priloga
weit + komparativ

Šta su prilozi?

Prilozi nam govore pod kojim okolnostima se nešto dešava. Oni daju podatke o mestu, vremenu, uzroku i načinu neke radnje. One se odnose na glagol ili pridev i s njihovom pomoću se opisuje kada, kako, gde ili zašto se nešto događa. Prilozi su nepromjenjivi i nikad se ne dekliniraju.

Na primer:
Glagol: Ich komme heute Abend.
Pridev: Das war eine sehr schöne Ausstellung.

Kliknite na:
Gramatika Sadržaj

Koje vrste priloga postoje

Prilozi u nemačkom jeziku se mogu, isto kao i predlozi i veznici podeliti u grupe po značenju:

Prilozi za mesto / lokale Adverbien
Prilozi za vreme /temporale Adverbien
Prilozi za način /modale Adverbien
Prilozi za uzrok / kauzale Adverbien
Koncesitivni, konsekutivni prilozi /kausale, konzessive, konsekutive Adverbien

Razlika između priloga i prideva

Pridev opisuje imenicu:

Evo primera:
das nette Mädchen – simpatična devojka
Das Mädchen ist nett. – Devojka je simpatična.

Nett je ovde pridev i u obe rečenice se odnosi na imenicu das Mädchen i opisuje je pobliže.
Wer ist nett? – Das Mädchen.
Ko je simpatičan? – Devojka.

Prilog opisuje glagol:
Na primer:
Das Mädchen lächelt nett.
Wie lächelt das Mädchen? – Nett.

U ovom primeru nett je prilog, zato što se odnosi na glagol. Nett ovde opisuje kako se devojka smeje.

Mesto priloga u rečenici

U nemačkoj rečenici prilozi mogu da stoje na početku rečenice i u sredini. Svakako moramo da pazimo na određena pravila:

Prilozi na početku rečenice

Ako se prilog nalazi na početku rečenice, onda subjekat dolazi posle glagola. Glagol uvek ostaje na drugom mestu u glavnoj rečenici.
Na primer:
Am Morgen steht Mia früh auf.

Prilozi u sredini rečenice

Prilozi, ako nisu na samom početku rečenice, obično dolaze posle glagola na treće mesto u rečenici.
Mia steht am Morgen früh auf.

Međutim, morate imati na umu sledeće izuzetke: 

  1. Ich gebe meinem Bruder heute einen Gutschein.
  2. Zora hilft seiner Mutter gern.
  3. Lana kauft morgen eine Wohnung.
  • Prilog stoji IZA povratne zamenice:
    Er kauft sich heute ein neues Auto.
  • Ako je objekat u akuzativu ZAMENICA, onda prilog stoji IZA, jer prilozi ne mogu da stoje ispred lične zamenice:
    Sie kauft sie morgen.
  • Ukoliko je objekat u dativu zamenica onda prilog stoji IZA.
    Sie hilft ihr gern.
  • Prilozi stoje iza ličnih zamenica.
    Ich gebe ihn ihm heute

Prilozi stoje ispred predloga:

Ich gehe gern mit meiner besten Freundin ins Kino.

Komparacija priloga

Za razliku od prideva, od kojih se većina može komparirati ( Komparacija Prideva), može se porediti samo vrlo mali broj priloga.

Na primer:
Man muss die Grammatik oft üben.
Man muss die Verben öfter üben.
Man muss die Nomen am häufigsten üben
.

Prilozi koji mogu da se kompariraju:

pozitivkomparativsuperlativ
bald (uskoro)eher  (ranije, radije)am ehesten (najverovatnije)
gern (rado)lieber (radije)am liebsten (najradije)
oft (često)häufiger/öfter (češće)am häufigsten (najčešče)
sehr (veoma)mehr (više)am meisten (najviše)
wohl (dobro)besser (bolje)am besten (najbolje)

Weit + komparativ

Pomoću ove kombinacije se može izraziti da postoji velika razlika između nečega a ima znečanje: mnogo, daleko:

Na primer:
Er ist weit älter als ich. – On je mnogo stariji od mene.
Sie singt weit besser als er. – Ona peva mnogo bolje od njega.

Pogledajte još:
Prilozi za mesto
Prilozi za vreme
Prilozi za način
Prilozi za uzrok
Predlozi sa akuzativom
Predlozi sa dativom
Predlozi sa genitivom
Predlozi sa dativom i akuzativom