Partikule ili rečce su vrlo česte u govornom nemačkom jeziku, možete ih čuti na svakom koraku. Ali šta tačno znače, e tu nastaje problem, jer nema striktnog prevoda, one su tu da daju ton, pojačaju značenje izjave, mogu se pomoću njih iskazati razna tanana osećanja, za neizvorne govornike one i nisu tako važne, ali izvorni govonici ih rado koriste i sa njima jezik im zvuči mnogo prijatnije.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!SADRŽAJ
Šta su partikule u nemačkom jeziku?
Svojstva partikula
Koji oblici postoje?
Gradpartikel/ Partikule za stepenovanje
Modalpartikel/ Modalne partikule
Fokuspartikel/ Fokusne partikule
Negationspartikel/ Negacione partikule
Gesprächspartikel/ Ekvivalenti rečenice
Ausdruckspartikel/ Uzvici
Šta su partikule u nemačkom jeziku?
Partikula ili Partikel na nemačkom jeziku kao gramatički izraz zapravo na latinskom znači delić, to jest, čestica, a na našem jeziku još i rečca. No mi ćemo je zvati parikula, jer ima sličnosti sa nemačkim pojmom.
Partikule ispunjavaju uglavnom u govornom jeziku različite zadatke.
One ukazuju, između ostalog, na stepen ili intenzitet, koriste se za isticanje, izražavaju unutrašnji stav govornika i igraju važnu ulogu u razgovoru.
Svim partikulama je zajedničko to da su po obliku nepromenjene i da zapravo nemaju stvarno značenje ili imaju ponegde značenje, a nemaju ni gramatičku funkciju.
Takođe je karakteristično za sve partikule da one ne nastupaju kao rečenični delovi, ni kao dopune niti kao dodaci. Partikule se javljaju uvek i kao predstavnici drugih nefleksibilnih vrsta reči, kao na primer:
Es regnet, aber(= veznik) es ist nicht kalt.,
Jetzt aber (= partikula) schnell.
Ihr eigentlicher(= pridev) Name ist Marianne, aber alle nennen sie Marie.
Eigentlich(= prilog) ist sie älter.
Kennst du sie eigentlich (= partikula) näher?
Kliknite na:
Gramatika Sadržaj
Svojstva partikula
One daju jeziku svojevrsnu živost, mogu da daju pozitivan ili negativan ton celoj rečenici i iskažu osećanja govornika. Za njih ne možete postavljati pitanja. Uglavnom se koriste u govornom jeziku. Možete da ih izostavite u bilo kom trenutku.
Koji oblici postoje?
Razlikujemo:
Gradpartikel/ Partikule za stepenovanje
Modalpartikel/ Modalne partikule
Fokuspartikel/ Fokusne partikule
Negationspartikel/ Negacione partikule
Gesprächspartikel / Ekvivalenti rečenice
Ausdruckspartikel/ Uzvici
Gradpartikel/ Partikule za stepenovanje
Ove partikule se vrlo često obrađuju u udžbenicima kao zasebna lekcija. Pomoću njih govornik ima mogućnost da izvrši stepenovanje ili intenziviranje značenja prideva ili priloga ispred kojih se nalazi.
Na primer:
Das ist toll. – To je sjajno.
Das ist wirklich toll. – To je zaista sjajno.
Das ist nicht so toll. – To nije tako sjajno.
Gradpartikule koje služe za pojačenje Prideva ili priloga:
sehr (++veoma): Das Essen war sehr reichlich.
besonders (++ posebno): Er ist besonders nett.
total (++ totalno): Die Straße war total überflutet.
wirklich (++ zaista): Das tut mir wirklich Leid!
echt ( ++ stvarno): Sie ist echt lieb.
ziemlich (+ prilično): Mia hat ziemlich viel Humor.
absolut (++ apsolutno): Ich bin mir aboslut sicher, dass er kommt.
einigermaßen (+ donekle): Ich bin einigermaßen sicher, dass sie kommt.
Gradpartikule koje služe za slabljenje prideva ili priloga:
nicht so (+ ne tako): Seine Vorlesung warleider nicht so interessant.
nicht besonders ( + ne naročito): Die Vorstellung war auch nicht besonders gut.
gar nicht ( ++ uopšte ne): Den Tisch finde ich gar nicht schön.
überhaupt nicht ( ++ uopšte ne): Das finde ich überhaupt nicht lustig.
Modalpartikel/ Modalne partikule
U govornom jeziku se vrlo često upotrebljavaju modalne partikule. Sigurno ih prepoznajete: ja, denn, doch, eigentlich, mal … MAL je najpoznatiji, da ne kažem najslavniji. Ovo se prvo čuje, čim se stigne u Nemačku: „Guck mal!“, „Sieh mal!“, „Komm mal her!“ . Svaka partikula ima više različitih značenja. Modalne partikule se prvenstveno koriste u govornom jeziku i to da iskažu osećanja i raspoloženje govornika.
Na primer:
Bez partikule značenje je neutralno: Kannst du das?
Sa partikule zvuči ljubaznije: Kannst du das denn?
I u jednoj i u drugoj rečenici je isto značenje, samo izvornom govorniku ova druga rečenica zvuči ljubaznije. Neizvornom govorniku je teško da nauči upotrebu modalnih partikula, jer nemaju određeno značenje, tako da se mnogi odlučuju da ih upošte ne upotrebljavaju.
Pogledajte lekciju: Modalne partikule u nemačkom jeziku
Fokuspartikel/ Fokusne partikule
Fokusne partikule imaju funkciju posebnog naglašavanja pojedinih segmenata rečenice. One stoje, po pravilu ispred baš tog segmenta, koji se želi istaći.
Na primer:
Er hat bis jetzt erst zweimal gewonnen.- Do sada je pobedio samo dva puta.
Ausgerechnet du musst das sagen! – Od svih ljudi baš ti to moraš da kažeš!
Najvežnije fokusne partikule su : allein, ausgerechnet, besonders, wenig, etwa ,etwas, einigermaßen,erst, fast,nur, selbst, sehr, sogar, , vor allem, ungemein, überaus, äußerst, ziemlich, höchstens, wenigstens, spätestens, zuminsest …
Kliknite na:
Gramatika Sadržaj
Negationspartikel/ Negacione Partikule
Samo jedna partikula ima negaciono značenje. To je partikula nicht. Pomoću nje negiramo jedan deo ili čitav sadržaj rečenice.
Ukoliko negiramo jedan rečenični deo, onda glagol stoji ispred dela koji se negira.
Na primer:
Mia kann nicht im Bus lernen.
Ukoliko se negira čitav sadržaj, onda u nezavisnim rečenicama nicht stoji iza glagola. U zavisnim rečenicama nicht se nalazi ispred glagola na kraju rečenice.
Na primer:
Mia kann nicht lernen.
Woher weißt du, dass sie nicht lernen kann?
Gesprächspartikel/ Ekvivalenti rečenice
Ove partikule stoje u rečenici kao autonomni elementi. Oni mogu da stoje umesto rečenie. One se mogu upotrebiti kao odgovor na pitanje, na primer: ja, nein, doch, eben, okay …, bitte, danke. Isto tako mogu da budu uvod u konverzaciju: bitte, los, also, hallo, pozdravi: hallo, tschüss.
Na primer:
Kommst du um 8 Uhr? – Nein
Hat sie dich nicht angerufen? – Doch
Los, mach schon!
Ausdruckspartikel/ Uzvici
Uzvici su podgrupa partikula. Svrstavamo ih zaparavo u interjekciju ( Interejektion) Izražavaju spontane izraze, kao što su osećanje radosti, bola, straha, iznenađenja, odbojnosti, gađenja …
Na primer:
radost: Juhu! Hurra! Ah!
bol: Au! Aua! Autsch!
strah: Uh! Huch! Uff!
gađenje: Pfui! Igitt! Uh!
iznenađenje: Oh!, Oho! Ach! Hoppla! Oje! He! Ah!
negodovanje: He!
čuđenje: Ah!
U ovu grupu ću svrstati i onomatopeju,to jest, imitaciju zvukova, glasova i šumova iz prirode.
Na primer:
bum, peng, boing, kikeriki, wau, wuff, miau, quak, tatütata; schwupps, zack,puff, blub-blub, …
Pogledajte još:
Prilozi u nemačkom jeziku
Prilozi za mesto
Prilozi za način
Prilozi za uzrok
Prilozi na -weise
Hin und her
Predlozi sa akuzativom
Predlozi sa dativom
Predlozi sa genitivom
Predlozi sa dativom i akuzativom
