Objekti ili dopune u nemačkom jeziku / Verbergänzungen im Deutschen

U ovoj lekciji ćete saznati sve o nemačkim glagolima i objektima ili dopunama ( Ergänzungen) koje oni zahtevaju. Takođe ćete saznati sve o valentnosti glagola i zašto je važno da naučite sve o dopunama i valentnosti glagola u nemačkom jeziku.

Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!

Šta je objekt?

Svi nemački glagoli imaju osobinu da se kao predikati u rečenici povezuju s drugim rečima, zahtevajući od njih da budu u određenom obliku .

Navešću primere:

Glagol helfen zahteva da se uz njega u rečenici moraju javiti i subjekt (imenica ili zamenica) u nominativu i još jedna dopuna/ objekt (imenica ili zamenica) u dativu:

Meine Mutter hilft mir. Moja majka mi pomaže.

Wem hilft meine Mutter? Mir ( DATIV)
Kome pomaže moja majka? Meni.

Kad postavimo pitanje sa KOME? isto pitanje se postavlja i na nemačkom: WEM? dobijemo odgovor koji odgovara objektu u dativu, u ovom slučaju, odgovor je; Mir.

Glagol sein kao predikat zahteva. Pored subjekta u nominativu ,još jednu dopunu: ili pridev u osnovnom (nepromenjivom) obliku ili imenicu takođe u nominativu:

Lena ist krank. – Lena je bolesna.
Meine Mutter ist Ärztin.

U prvoj rečenici krank je pridev u osnovnom (nepromenjivom) obliku. A u drugoj rečenici imamo dva subjekta, to jest, subjekt Meine Mutter, koji je u nominativu i Ärztin, imenicu, koje je takođe u nominativu.

A glagol sehen traži, pored subjekta, i dopunu u akuzativu;

Ich sehe einen Mann.

Glagol warten zahteva uz subjekt još jednu dopunu koja mora biti u akuzativu s predlogom auf:
Er wartet auf den Bus.

Svi modalni glagoli moraju biti dopunjeni infinitivom nekog drugog glagola:

Ich darf/ kann/ will/ soll / muss meine Oma besuchen.

Šta je to valentnost glagola?

Svaki glagol upotrebljen kao predikat u rečenici zahteva u svom okruženju određen broj dopuna/objekata u određenom obliku.

Ta osobina glagola ( a i nekih imenica, prideva, zamenica) naziva se valentnost . Dopune su izmenjive ali njihov broj i oblik moraju ostati isti. Tako se može reći:

Ich warte auf dich.
Sie wartet auf ihn.
Wir warten auf den Lehrer.

Na osnovu ispoljene valentnosti moguće je grupisati glagole prema broju neophodnih dopuna/objekata.

Postoje i glagoli bez ikakve dopune. To su bezlični glagoli:
Es regnet. Es schneit. Es donnert. Es blitzt.

NAPOMENA!
Ovo es uz glagole nije subjekt, jer se ne može zameniti nekom drugom zamenicom ili imenicom, već se smatra sastavnim delom glagola.

Jednovalentni glagoli

Jednovalentni glagoli imaju samo subjekt kao dopunu: schlafen (spavati), blühen ( cvetati), weinen (plakati), sterben (umreti):
Jonas schläft.
Lena weint.
Die Rosen blühen.
Meine Oma ist gestorben.

Dvovalentni glagoli

Dvovalentni glagoli su oni koji osim subjekta traže još jednu dopunu, npr.:
Er ist Student.
Sie lernt Mathe.
Die Tasche gehört mir.

Trovalentni glagoli

Trovalentni glagoli zahtevaju tri dopune:
Ich schenke meiner Schwester eine Tasche.
Sie machen Urlaub auf einer griechischen Insel.

Glagole je moguće grupisati i prema obliku dopuna.

Pored subjekta, koji je uvek u nominativu, ostale dopune mogu biti imenice, ili zamenice u nominativu, genitivu, dativu, akuzativu, s predlogom, glagol u infinitivu, ili pridev u osnovnom obliku.

Dopuna/Objekt u nominativu
Er heißt Lukas. Sie ist Lehrerin.

Dopuna u genitivu (malo je glagola sa ovom dopunom)
Wir gedenken heute der Opfer des Zweiten Weltkriegs.

Dopuna u dativu
Julia hilft mir. Der Wagen gehört meinem Bruder.

Dopuna u akuzativu
Ich liebe dich. Sie haben den Schlüssel vergessen.

Dopuna s predlogom
Er denkt an seine Frau.
Ich will mit dem Lehrer sprechen.

Dopuna u infinitivu
Ich muss Deutsch lernen.
Es beginnt zu regnen.

Dopuna kao pridev
Sie war krank.

Valentnost jednog glagola povezana je s njegovim značenjem.

Tako, na primer, glagol finden ima dva značenja.

1. U značenju naći/ nalaziti zahteva jednu dopunu u akuzativu:
Ich finde die Schlüssel nicht. Ne mogu da nađem ključeve.
2. U značenju smatrati traži dve dopune: jednu u akuzativu a drugu u obliku prideva:
Sie fand das Buch interessant. Smatrala je da je knjiga zanimljiva.

Glagol rechnen ima tri značenja.

1. U značenju računati ima samo subjekt:
Er kann schon rechnen. On ume već da računa.

2. Ako znači ubrajati koga u što, ima još dopune u akuzativu i s predlogom zu:
Wir rechnen ihn zu den besten Sportlern der Welt. – Ubrajamo ga u najbolje sportiste sveta.

3.U značenju računati s kim/čim, osloniti se na koga/na šta, traži pored subjekta dopunu s predlogom auf: Er rechnet auf meine Unterstützung. – On računa sa mojom podrškom.

Valentnost glagola u nemačkom jeziku ne poklapa se s onom u srpskom jeziku.

Tako glagol begegnen u nemačkom ima subjekt i dopunu u dativu, a srpski glagol sresti ima drugu dopunu u akuzativu:

Ich begegnete deiner Schwester. – Sreo sam tvoju sestru.

Pogledajte još: